Hrast

Hrast (Quercus) je rod listopadnog i zimzelenog drveća i žbunja iz porodice bukava (Fagaceae). Režnjeviti, nazubljeni ili celoviti listovi spiralno raspoređeni na grančici, najčešće nakupljeni prema terminalnom pupoljku. Muški i ženski cvetovi su zasebni, na istoj biljci (jednodomost). Muški cvetovi su skupljeni u zelenkasto-žute, ređe crvenkaste, rese. Ženski cvetovi su skoro neuočljivi, u pazuhu listova, pojedninačni ili u manjim grupama, bez krunice. Plod je žir. Stablo hrasta je veoma razgranato i moćno. Drveće ima dubok korenov sistem, sa centralnim korenom, koji kasnije obično zakržljava.

Areal roda je holarktički — hrastovi nastanjuju Severnu poluloptu: Severnu i Srednju Ameriku (jedna vrsta živi i u Južnoj Americi), Evropu, severnu Afriku i gotovo celu Aziju, izuzev Indije i krajnjeg jugoistoka.

Rod Quercus podeljen je u više sekcija i podrodova, ali ne postoji opšteprihvaćena podela. Stoga se ovde navodi najdetaljniji spisak sekcija, bez udruživanja pojedinih sekcija u podrodove:

  • Sect. Lepidobalanus, Sect. Leucobalanus, Sect. Quercus.
  • Sect. Cerris
  • Sect. Mesobalanus
  • Sect. Eritrobalanus, Sect. Lobata
  • Sect. Cyclobalanus

U Srbiji raste 6—10 vrsta hrastova, u zavisnosti od sistema klasifikacije:

  • Lužnjak, dub, grm — Quercus robur,
  • Kitnjak, beljik, gorun — Quercus petrea,
  • Medunac, sitna granica, magaričar, dub — Quercus pubescens,
  • Sladun, granica, krupna granica, ploskač, blagun — Quercus frainetto,
  • Cer, grm — Quercus cerris,
  • Crni cer, makedonski hrast, ostrogun — Quercus trojana.

Neki autori izdvajaju još 4 vrste za Srbiju: stepski lužnjak, sivi hrast — Quercus pedunculiflora, transilvanijski kitnjak, istočni hrast — Quercus polycarpa, balkanski kitnjak — Quercus delachampii, krupnolisni medunac, virgilijski hrast — Quercus virgiliana, ali većina autora smatra da je Quercus pedunculiflora samo podvrsta lužnjaka, Quercus polycarpa, Quercus delachampii — kitnjaka, a Quercus virgiliana — medunca.

U Crnoj Gori se sreću još i zimzeleni hrastovi: crnika, česvina, česmina – Quercus ilex i oštrikar, prnar, komorovac – Quercus coccifera.

Kod nas se još gaje i neke vrste stranih hrastova, ali je širu primenu u ozelenjavanju gradova našao samo američki crveni hrast – Quercus rubra.

Hrast je sveto drvo starih Slovena. U toku turske vladavine Srbi su se zarad molitve, u nedostatku crkava, okupljali ispod osvećenih hrastova – zapisa. Proređene šume hrasta plutnjaka su vredne zbog kiseonika i dobijanja plute.